Vaš stav  
 

web stranica koja se bori za pravo na oca !

 

‚‚Otkriće se sastoji u tome da vidite ono što su već svi drugi vidjeli, ali razmišljajući na način na koji niko drugi nije mislio." Albert Sent Đordi

 

 

 

 

Nemam riječi.Je li moguće da ovakve majke postoje. Pa čak i da je otac najgori (ovi na ovom sajtu su pravi andjeli), ipak ga ne treba brisati ZBOG DJECE iz njihovih života, da ne pričamo o ovim divnim ljudima koji ne traže puno a daju sve od sebe za svoju djecu.
Ne može se shvatiti da zarad svog egoizma, gluposti, plitkosti, prkosa, ograničenosti, majke lišavaju svoju djecu njavećeg dara na svijetu (roditeljske ljubavi), ne postoji ništa, ničija pažnja, nikakvi pokloni - što je može nadomjestiti.
A očevima nemam što reći osim, nastavite da volite, nastavite da se borite, djeca će porasti, i onda ćete im moći reći sve što vam je na srcu. Nikada neće biti kasno da vaša djeca shvate koliko ih volite. Nastavite da mislite na njih i čuvate im snove od aždaja.
Plače mi se...
 

Valentina

 

 

 

Zdravo

I ja sam otac iz Slovenije ,koji se več više od 10 godina borim sa bivšom , centrima za soc. rad, sudovima itd...za prava moje dece i moja
očevska prava. Imam sina 16 godina kojeg nisam ni vidio ni čuo 5 godina zbog zlostavljanja i onemogučanja kontata sa strane majke naravno uz pomoč državnih organa, a za čerku se sada borim jer imam "skoro" jedankopravni odnos. Šaljem vam link do mojeg bloga i želio bih da vas upoznam, jer sam po vašem uzoru i ja počeo da pišem o toj problematici u Sloveniji.

http://www.katanatati.blogspot.com i na RTV Slovenija
http://www.rtvslo.si/profil/slavko-majki

Puno pozdrava
Slavko Majkić

 

 

 

Nebojša,


nemam pojma koliko dugo je postavljen ovaj sajt tek ja ga danas vidjela . Oduševljena sam . Super je da si ti uradio ovaj napor za sve . Tako je optimistički pored svega ovoga kroz šta si prošao i prolaziš ali kao što vidiš prolaze i drugi ... a ja se tako radujem otvaranju te stranice u Crnoj Gori ? Zašto je još uvijek tako dirljivo kada tate pokazuju ljubav i tako obično kada to rade mame ? Ovo je put da i očeva ljubav bude obična što znači prisutna i aktivna u životu svakog čovjeka. Naravno , mogla bih da otvorim mnoga pitanja ali neću da pomutim radost koju osjećam dok gledam, ovaj sajt, kao kada ugledam zvijezdu na nebu poslije mnogo tmurnih dana a takvih je puno ove godine..
Ljupka - NVO ANIMA

 

 

 

"Povučena svojim ličnim iskustvom,prosto mi je bilo neverovatno da postoje ovako brižni očevi poput g.Nebojše koji se sa toliko ljubavi bori da učestvuje u odgajanju svoje dece. Sama sam bila dete koje je raslo bez očinske pažnje i ljubavi, nažalost nesrećnim slučajem. Sticajem okolnosti i sada sam samohrana majka. Izostanak očeve ljubavi i pažnje izuzetno je osetan u odrastanju dece, naročito u periodu adolescencije. Bez obzira na bezrezervnu količinu ljubavi koju majka može da pruži, ničim ne može da se nadoknadi prisusvo oca u nijednom pogledu. Onog momenta kad jedan od roditelja odlazi sporazumno ili ne iz zajednice mora biti svestan posledica koje slede. One moraju biti najbezbolnije za decu. Bez obzira na odnos koji vlada medju roditeljima, deci ne sme biti uskraćeno da osete ljubav i jednog i drugog roditelja. Surove su majke koje sebično vežu decu za sebe uskraćujući im očevu pažnju. Ali šta reći za očeve koji ne žele u najmanju ruku da budu hranitelji, zaštitnici, uzori svojoj deci? Da ne govorimo da ne žele da ih vide, da učestvuju u njihovom odrastanju i čak u najgoru ruku proganjaju njihove majke služeci se svojim odredjenim položajima u društvu? Uz to da majka daje sve od sebe nebi li približila dete ocu i nebi li probudila u njemu taj očinski instikt koji se ne dobija (jer majka nosi dete devet meseci,ne otac)koji se stiče. Da li posle bezbroj uzaludnih pokušaja majka i dalje treba da čeka da se otac okrene detetu kad jednog dana oseti potrebu ili grižu savesti i oberučke mu pruži dete ili ga potpuno odvoji od njega? Ili da pak nadomesti očevu prazninu uvodeći u život nekog drugog adekvatnog čoveka koji će preuzeti njegovu ulogu? Ne treba osudjivati pojedine majke ni očeve, ali ne treba ni zanemariti da je svaki čovek institucija za sebe i da svakom treba pružiti priliku da podari sebe, najvrednijem-svom detetu. Jer velika je stvar kad želi da to uradi, naročito kad znamo da postoje očevi koji žive neke svoje idealne živote, a pritom imaju zdravu i prelepu decu koju možda nikada i ne vidjaju. Zanemarljiva je njihova materijalna sigurnost i finansiska potpora, deca su uskraćena za ono najvrednije u njihovim malim životićima-za roditeljsku ljubav. Neka sve majke budu plemenite i širokog srca i neka svi očevi budu hrabri lavovi za svoju decu. Ljubav izlazi iz kuće, ljubav se u nju i vraća. Deca su naše najveće blago. Razumem g.Nebojsu i divim se negovoj borbenosti da uživa u svojoj deci. Nadam se da će to videti i osetiti oni koji su kompetentni za takva pitanja."

Lana V.

 

 

 

"Danas sam otkrio Vaše stranice (jedna moja priča je na stranici /za_djecu.html) koje su me dirnule. Dodao sam svoj potpis na peticiju. Šaljem Vam jednu kratku pjesmu da ju stavite na sajt, ako želite.
Sa željom da vašoj djeci omoguće da odrastu uz očeve, srdačan pozdrav, s poštovanjem,"
Ivica.

Zašto si tužan, tata?

Plava haljinice,
tvoja me mama više ne voli
i ja moram ići.

Pa ja te volim!

Znam, zato sam i sretan i tužan.

A kamo moraš ići, tata?

Ne znam, ljubavi.
Dovoljno daleko da te više ne mogu gledati,
dovoljno blizu da mi ostaneš u srcu.

Ivica Smolec, 08.09.2005.

 

 

 

 

 

Poštovanje Nebojša,

eto želio sam Vas samo pozdravti te Vam izraziti potporu kao i pohvale za Vaš sajt i njegove sadržaje.
Svi smo mi u istoj kaši mada je Vaš slučaj daleko ekstremniji no moj.
I to je razlog što sam Vam želio uputite riječi potpore, zahvale i želju da ustrajete u borbi da što veći broj djece ima OBA roditelja.

Još jedanput nabolje želje.

Sretno. 
Zodax

 

 

"Iz daleke Švedske. Ja sam takođe angažovan po pitanju neosporivog prava dece na oba roditelja i trenutno sam podpredsednik švedske organizacije Pappa-Barn (otac i dete). Ova organizacija je za 16 meseci postojanja prerasla u pravi masovni pokret. U septembru 2006 smo bili nas četvorica koji smo osnovali udruženje koje danas broji preko 1500 članova.

Naš sajt je www.pappa-barn.se koji je trenutno u preradi i obećavam da ćemo na njega postaviti i linkove za sve vaše sajtove na Balkanu.

Mi se spremamo da učestvujemo na međunarodnoj manifestaciji u Rimu 16. Marta i bilo bi mi izuzetno drago da se nađemo tamo.

Ako imate bilo kakvu želju ili ideju za saradnju slobodno se javite.

Puno srdačnih pozdrava i podrške u vašem daljem radu."

Draggan Marinkovic

 

Šta će meni moja dica reć

 

zvaće se i ovo lani ! _________________________________________________________

 


 

 

 

 

 
 

BiH: www.otac.ba
Hrvatska: www.otac-hr.com
Entire Balkans:
Father's Pride

Slovenija: drustvo-ostrzek.si

I

 
 

blogovi:

blog.vecernji.hr

rainman.bloger.hr

morgiana.blogger.ba

katanatati.blogspot.com

zodax.bloger.hr

renomateo.blog.hr

I

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Podrška, razumijevanje i pomoć je ono što nam je sada najvažnije. Možete nam pomoći na mnogo načina:

1. Recite šta mislite o tome da li i tate znaju voljeti i starati se o svojoj djeci. Konvencija Ujedinjenih Nacija o pravima djeteta kaže da „pri donošenju svih odluka ili izvršenju postupaka koji utiču na dijete, najvažnija mora biti dobrobit djeteta“ . Mislite li da je uvijek dobrobit djeteta = majka?

2. U 21. vijeku borba za rodnu ravnopravnost je u zenitu, i ispred vrtića, dječijih dispanzera i na šetalištima ima jednako očeva i majki, vrhovna državna tužiteljka je žena...Zar ravnopravnost polova ne briše stereotipe i ne daje jednake šanse, pa na osnovu čega se zaključuje da otac nije sposoban za mijenjanje pelena svojoj djeci?

3. Potrebna nam je pomoć stručnjaka: advokata, sociologa, psihologa, kao i svih ljudi spremnih na aktivizam.

4. Posebno nam mogu pomoći mediji ( štampa, radio, televizija ) da bi se o ovom problemu progovorilo na glas.

5. Napišite nam koristan savjet, ispričajte nam svoju priču jer ćemo tako uraditi nešto za dobrobit prvenstveno djece koja treba da imaju pravo na oca.

6. Za početak obavijestite o ovoj web stranici što više prijatelja, i ljudi koji bi nam mogli pomoći.

7.  Udružimo snage i UČINIMO NEŠTO za našu djecu.

 

 

 

Svi ste pozvani pomoći materijalno, nematerijalno, idejom, kritikom, tapšanjem po ramenu, klimanjem glave u znak odobravanja ili glasnim negodovanjem.
Vjerojatno bi bilo najgore da o svemu ćutimo i pravimo se da problem ne postoji. Nekima i to odgovara, brojniji su, ali uskoro ne brojniji od nas.

 

Loša vijest za sve one koji me doživljavaju kao ženomrsca: Slavica, Lana, Ana, . . . su se javile među prvima jer su prepoznale suštinu stvari.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Vrh strane   

copyright © otac 2007 / sva prava zadržana